NUNS: U septembru 31 incident koji je uključivao novinare i medijske radnike

Poseban problem i dalje predstavljaju napadi od strane policije i neadekvatno postupanje prema novinarima. Zabeleženo je 11 stvarnih fizičkih napada, od kojih je čak 8 izvršila policija. Takođe, zabeleženo je 8 pretnji smrću i ugrožavanju fizičke sigurnosti novinara, 8 pretnji medijima i organizacijama, tri ostale pretnje, kao i jedan napad na medije i medijske organizacije.

Nastavak policijske brutalnosti prema novinarima i medijskim radnicima 

Novinaru i fotoreporteru agencije Beta, Božidaru Milovcu, 1. septembra u Novom Sadu, u blizini univerzitetskog kampusa, prišao je vođa policijske jedinice i nasilno mu istrgao telefon iz ruke. Od Milovca je zatraženo da se identifikuje i pokaže novinarsku legitimaciju, što je on i učinio. Nakon kraćeg razgovora i legitimisanja, policajac mu je vratio telefon. Nekoliko trenutaka pre incidenta, Milovac je snimio video policijskog kordona, a pretpostavlja se da je upravo taj snimak bio razlog za prilazak i reakciju policajca.

U Novom Sadu, tokom protesta 5. septembra dogodilo se više napada od strane policije. Novinar Emir Kahrimanović, sa portala 021.rs, fizički je napadnut u Novom Sadu dok je izveštavao sa protesta, iako je više puta ponavljao da je novinar i pokazivao press legitimaciju. Nakon što je pao na travu, jedan policajac ga je udario nogom. Novinarka Katarina Stevanović iz nedeljnika Vreme u Novom Sadu bila je fizički sprečena da radi svoj posao od strane policije i bila je primorana da oko 15 minuta leži na zemlji, iako je nosila press prsluk i rekla da je novinarka. Policija joj je najpre rekla “da ne sme slučajno da snima“, uzeli su joj podatke i pustili je tek nakon provere sa nadređenima. Istog dana pripadnik Žandarmerije je tokom prenosa uživo gurnuo Nemanju Šarovića, koji je izveštavao za KTV, oteo mu mikrofon, bacio ga i razbio, što je zabeleženo na snimcima. Tokom protesta policija je više puta tvrdila da novinari i građani ne smeju da snimaju policijska postupanja.

Istog dana, na Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, policija je nasilno ušla u zgradu, potiskujući okupljene građane i studente. Skoro ceo tim studentskog medija Blokada.info bio je zadržan u zgradi, izolovan od ostalih, jer su snimali dešavanja. Oprema im je oduzeta, a nekoliko članova redakcije privedeno je u policijsku stanicu. Svi su pušteni nakon što su dali izjavu policiji. Deo opreme su vratili, dok im drugi deo ni posle mesec dana nije vraćen.

Tokom protesta u Beogradu 28. septembra zabeleženo je više incidenata u koje je bila umešana policija. Najteži slučaj bio je privođenje studenta-reportera Luke Pešića, uprkos tome što je jasno pokazao svoju novinarsku legitimaciju. Pre privođenja, Pešića su fizički napali ljudi u civilu i uniformisani policajci. U policijskoj stanici mu je oduzeta oprema, pregledana memorijska kartica i bez njegovog odobrenja obrisan jedan snimak. Istovremeno mu je rečeno da tokom prva četiri sata ne može da kontaktira advokata, a nije mu saopšteno ni zašto je priveden, odnosno šta mu se stavlja na teret. Policija je pokušala da od tužilaštva dobije nalog za oduzimanje njegovog telefona, ali u tome nije uspela. Nakon što je tužilac procenio da nema osnova za pokretanje postupka, Pešić je pušten na slobodu.

Takođe, policija nije dozvolila novinarima da prisustvuju “Skupu protiv blokada”. Novinarku Pulsa generacije Jovanu Trošić policija je sprečila da obavlja svoj posao, i nije dozvolila da prođe pored kordona policajaca i uđe u deo koji je bio predviđen za novinare. U toku večeri, ispred policijske stanice u ulici Majke Jevrosime fotoreporteru Gavrilu Andriću policija je bez navođenja konkretnih razloga tražila ličnu kartu i legitimisala ga jer je izveštavao sa skupa podrške uhapšenim studentima.

Ostali fizički napadi na novinare i medijske radnike predstavljaju ozbiljnu pretnju

Dana 5. septembra novinarka N1 Ksenija Pavkov i snimatelj iz njene ekipe napadnuti su i kretanje im je ograničeno na događaju u Novom Sadu. Bila je sprečena da zabeleži dešavanja iako je imala legitimaciju i nalazila se na javnoj površini. Dok je snimatelj udaren u glavu a ozbiljna povreda je izbegnuta zahvaljujući zaštitnom šlemu.

Dana 7. septembra, tokom izveštavanja sa protestnog skupa u Čačku, urednik portala N2 Nenad Nešović fizički je napadnut. Nešović je dobio udarac ramenom od novinara Gvozdena Nikolića, vlasnika portala Glas Zapadne Srbije, koji je bio u društvu svog sina. Tom prilikom, Nikolićev sin je rekao: „Je l’ ovo onaj što nas je tužio? Da ga zapamtim,“ nakon čega su obojica nastavili svoje kretanje.

U Zaječaru, novinaru Miljku Stojanoviću su, 24. septembra, pripadnici lokalnog skupštinskog obezbeđenja nasilno oteli telefon dok je snimao fizički sukob pripadnika obezbeđenja sa poslanicima, da bi ga nakon kraćeg vremena vratili nazad.

Zabrinjavajuće pretnje i targetiranje novinara i medijskih radnika

Novinari i mediji su bili meta velikog broja pretnji ali i govora mržnje i etiketiranja. Na meti se ponovo našla N1 televizija. Naime, putem komentara na veb stranici 5. septembra jedno lice uputilo je više gotovo identičnih pretnji : “N1 ustaše, umrite”, “ustase umrite”, “ustaše n1 umrite”. Dan kasnije, druga osoba je napisala: „Samo da policija upadne u N1 i pohapsi i usput dobro premlati izdajnike koji tamo rade!!! Bar građane da puste sa vilama“. 

Nakon toga, 8 septembra usledilo je više pretnji. Najpre je napisano: “Dobro vas upozoravam, ako se ovde desi da bude otkazan ekspo, zgrade u kojoj radite više neće biti, to vam garantujem”, i “Prenesi admine tvojim botovima, zovite policiju slobodno, upozoreni ste”. Zatim, uz niz uvreda i govor mržnje, u komentaru se novinari opet nazivaju „ustašama“ i navode: “Unišićemo vas mamu vam j***m fašisti”, a na kraju dodaje “…spremili smo za vas opasno iznenadjenje, krece akcija lova na Ustaše  dozivećete i videćete smeće jedno”. Istog dana upućena je još jedna pretnja: “da ne pravite savez protiv Estonije, j***mo vam mamu ustašku za sve monstrui, a N1ovnari će visiti”. Takođe, od drugog lica stigla je pretnja sledeće sadržine: “Za urednika teksta: na listi si, piši dok imašvremena”.

Nakon što je redakcija Vranje News-a blokirala jedan profil zbog govora mržnje, ista osoba je nastavila uznemiravanje i u telefonskom razgovoru zapretila fizičkim nasiljem i u jednom momentu je rekao da će prvom narednom prilikom, kada na terenu vidi članove redakcije, prići, oteti i polomiti kameru, . Uprkos upozorenjima da je reč o pretnji i da će slučaj biti prijavljen policiji, odgovorio je: „Ako, prijavite me.“

Takođe, Dinko Gruhonjić, novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, bio je meta pretnji. Najpre je nepoznata osoba pokušala 12. septembra da pozove Gruhonjića, a nakon što se nije javio s istog broja telefona stigla je poruka u kojoj se navodi: „Aleksandre šalji nam salate biće mesa klaćemo KRVate ustaše!!! Smrt porodici Gruhonjić!!!!!“ Nakon toga mu je 14. septembra stiglo pismo na adresu fakulteta, a koje je potpisano sa “Pozdrav od Ratka Mladića”. U pretećem pismu se, između ostalog, navodi da je „ustaša zadojeni neizlečivom mržnjom”, “da ti j**em si*u koju si prvi put podojio“, „bolestan u mozak“, kao i “da ti j**em sve po kući”.

Novinarka, profesorka i šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Smiljana Milinkov, je 15. septembra primila pretnje na službeni imejl fakulteta, gde je napisano i “crna ruka te je obeležila”.

Istog dana, Vojin Radovanović, novinar lista Danas, primio je preteću poruku identičnog sadržaja, poslatu sa istog naloga, u kojoj je stajalo: „crna ruka vas je obeležila“, što je poruka koja je prethodno upućena i Smiljani Milinkov.

Takođe, 23. septembra član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić uputio uvrede i klevete medijima N1, Nova, Danas i Vreme, kao i novinaru Filipu Švarmu, putem društvene mreže Instagram. U svojim objavama Vučinić je označio ove redakcije kao „terorističke i fašističke medije“ koji „promovišu i podstiču na zlo“, a Filipa Švarma nazvao „dokazanim ustašom i pedofilom“, te pozvao na „otpor blokaderima i pronatovskoj opoziciji“ nazivajući ih „izdajnicima srpskog naroda, potencijalnim ubicama, ustašama i teroristima“.

Novinaru BIRN-a Radmilu Markoviću, 29. septembar, prećeno je od strane urednika Informera Dragana Vučićevića, koji je u komentarima na društvenoj mreži X izjavio “da mu dođe da ga nađe negde pa da ga udavi kao mače i da ga odrobija slatko”. Pretnje su deo kampanje Informer TV protiv Markovića, koja traje nedelju dana, nakon što je ranije targetiran zbog komentara o navijačima Crvene Zvezde.

Dana 30. septembra 2025. godine, novinari Marko Vidojković, Dinko Gruhonjić, Ivan Ivanović i Sanja Ignjatović Eker bili su mete anonimnih letaka koji su deljeni u poštanskim sandučićima i na javnim mestima u Beogradu i drugim gradovima. Na lecima su prikazani sa „krvavim rukama“, uz optužbe da su organizatori takozvane „obojene revolucije“. Ove pretnje predstavljaju posledicu višemesečnog širenja lažnih narativa od strane državnih funkcionera, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje dodatno podstiču provladini tabloidi, s ciljem diskreditacije nezavisnog izveštavanja o antikorupcijskim protestima.

Dana 30. septembra zabeleženo je nekoliko slučajeva pretnji i targetiranja. Novinarka Tamara Radovanović iz Južnih vesti bila je targetirana na Niš TV uz pretnje da će se „vrlo brzo videti gde radi njena bliža i dalja rodbina“. Pretnje su izrečene u emisiji „Gost urednik“ i u prilogu „Komentar urednika“, dan nakon što je Radovanović izvršila uvid u dokumentaciju o poslovanju JKP „Naiussus“ i njihovim vezama sa lokalnom vlašću. Radoica Radomirović, bivši zamenik ministra u kosovskoj vladi i kandidat za odbornika u Leposaviću, ljutito je negodovao prema mladoj novinarki portala KoSSev zbog pitanja postavljenog posle obraćanja narodnog poslanika Miloša Parandilovića. Nakon što je urednica portala Tatjana Lazarević poslala porukom protesnu notu, Radomirović ju je uvredljivo optužio da je „ispostava zločinačke organizacije SL“. Novinar Miljko Stojanović sa portala Glas Zaječara bio je targetiran na Fejsbuk stranici „Zaječarski blok“, gde je objavljen video s opasnim i uvredljivim pretnjama poput „ma gde, treba ga uhvatiti i čerečiti na sred trga“. 

Zabeleženi su i napadi ne medije. Dana 9. septembra Marko Vidojković primio je obaveštenje da je promenjena šifra na nalogu za koji je vezan You Tube kanal „Ućutati nećemo“ i povezanom PayPal nalogu, pri čemu su na kanal postavljeni videi s uputstvima za hakovanje igara, a veliki deo prethodno sačinjenog sadržaja brzo uklonjen. Nije bilo zahteva za otkup ili vraćanje kanala, zbog čega se sumnja da je napad povezan sa njihovim novinarskim radom.

Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije (SVR) je 15. septembra iznela u svom saopštenju niz opasnih i neosnovanih tvrdnje o umešanosti pojedinih srpskih medija i Evropske unije u proteste u Srbiji, navodeći da su oni „proizvod subverzivne delatnosti EU i njenih članica“. SVR tvrdi da mediji poput FoNeta, RAM Networka, Vremena, Južnih vesti i drugih dobijaju finansijsku podršku preko NVO povezanih s Briselom. Izjave koje bez dokaza insinuiraju strane zavere direktno ugrožavaju bezbednost novinara i stvaraju atmosferu pritiska, što potvrđuju i obraćanja članova NUNS-a koji izražavaju strah za svoju sigurnost. Predsednik Srbije zahvalio se SVR na navodnim informacijama o pokušaju nasilnog preuzimanja vlasti i najavio dodatne kontakte srpskih bezbednosnih službi sa SVR-om. NUNS je poslao pismo zabrinutosti Ambasadi Ruske Federacije u Republici Srbiji, međutim, odgovor nismo dobili. 

Novi trendovi u podnošenju SLAPP tužbi i prijava protiv novinara

Elektromreža Srbije (EMS) podnela je krivičnu prijavu za „izazivanje panike i nereda“ protiv novinara Vuka Cvijića, direktora Mihaila Jovićevića i urednice Vesne Mališić, povodom teksta objavljenog u nedeljniku Radar 21. novembra 2024. godine. Tekst, koji se bavi urušavanjem elektroenergetskog sistema Srbije, zasniva se na činjenicama koje je izneo doktor elektrotehnike Bojan Ivanović, stručnjak sa 26 godina iskustva u EPS-u, EMS-u i EDS-u. Od objavljivanja teksta nije bilo institucionalne reakcije, iako su iznete informacije od javnog interesa. Podnošenje prijava za širenje panike protiv novinara koji ukazuju na probleme u okviru svog rada predstavlja zabrinjavajuću praksu, koja svakako nije usmerena na zaštitu prava. Ova praksa može imati ozbiljne posledice po slobodu izražavanja, jer je cilj da utiče na novinare i spreči ih da izveštavaju o određenim temama. Takve prijave imaju karakteristike SLAPP tužbi, koristeći se kao sredstvo za gušenje slobode medija.

Izmene krivičnog zakonodavstva: Zabrinjavajući predlozi i nedostatak javne rasprave

Ministarstvo pravde je pokrenulo javnu raspravu 10. septembra 2025. godine za Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o maloletnim učiniocima, bez najava i konsultacija, ostavljajući minimalan rok od 20 dana za dostavljanje komentara isključivo putem mejla. Rasprava je sprovedena bez predstavljanja nacrta i javnih debata. NUNS i ostale organizacije Nacionalnog konventa o EU upozorile su da Vlada Srbije, u uslovima političke i društvene krize, nema legitimitet za ovakve izmene. Predložene izmene proširuju krivičnu represiju, ugrožavaju pravo na mirno okupljanje, pravnu sigurnost i zaštitu žrtava, uključujući vraćanje tereta informisanja na žrtvu, širenje tajnog nadzora i smanjenje zaštite dece, dok su neki predlozi neusklađeni sa međunarodnim standardima. Organizacije su zahtevale hitno povlačenje predloga i obustavljanje ovakvog procesa, kao i organizovanje stvarne javne rasprave sa uključivanjem struke i građana, i odbacivanje svih predloženih izmena koje šire represiju i narušavaju pravnu sigurnost. Predložene promene pojedinih članova i uvođenje novih dela imaju direktan uticaj na slobodu medija i izražavanja, kao i na same novinare. Prihvatanjem tih predloga ozbiljno bi bila ugrožena osnovna prava građana, pravo na slobodu izražavanja i slobodu medija.

Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 23 i Poglavlje 24 dostavile su Ministarstvu pravde dokument pod nazivom „Crvene linije“ koji ukazuje na najštetnije predložene izmene krivičnog zakonodavstva, dok je na internet stranici Nacionalnog konventa o EU objavljen Zbirni komentar radnih grupa na nacrte Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, kao i na nacrt Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Sve ovo ukazuje na ozbiljan nastavak nasilja prema novinarima i medijskim radnicima. Policija, koja bi trebala da štiti novinare, nastavlja da vrši nasilje i sprečava novinare u obavljanju njihovog posla u javnom interesu. Takođe, primetno je uskraćivanje određenih prava novinara prilikom privođenja, kao i prekoračenje ovlašćenja. Veliki problem i dalje predstavlja nekažnjivost, sa veoma malim brojem osuđujućih presuda – samo jednom presudom u 2024. i jednom u 2025. godini. Ovo ukazuje na neadekvatno i nedovoljno hitnu reakciju nadležnih organa kada su u pitanju napadi na novinare. Sve to svakako ne doprinosi prevenciji, a broj napada i pretnji ove godine premašuje sve dosadašnje. Ova situacija ne ukazuje samo na loše stanje bezbednosti novinara, već i na veoma tešku situaciju kada je u pitanju sloboda medija u Srbiji. Pretnje pogoršanju situacije predstavljaju i spomenute izmene krivičnog zakonodavstva koje dodatno mogu da ugroze medijske slobode, slobodu izražavanja i otežaju novinarski rad. 

Konferencija SafeJournalists mreže o medijskim slobodama: Izazovi, pretnje i preporuke za Zapadni Balkan SafeJournalists mreža održala je trodnevnu regionalnu konferenciju pod nazivom „Novinarstvo na udaru: Doba neslobode i nepokolebljivosti profesije“ u Beogradu. Na konferenciji su predstavljeni regionalni pregled Indeksa bezbednosti novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu, kao i stanje bezbednosti novinarki u ovom regionu. Teme konferencije obuhvatile su radna prava novinara i novinarki u kontekstu represije i gašenja medija, stanje slobode pristupa informacijama u Srbiji i regionu i Akt o slobodi medija u Evropskoj uniji, kao i lekcije i preporuke za Zapadni Balkan. Poslednji dan konferencije bio je posvećen ključnim pretnjama medijskim slobodama: nekažnjivosti napada na novinare i novinarke, SLAPP tužbama koje guše javnu debatu, te digitalnoj bezbednosti, uključujući nadzor i forenzičke alate koji ugrožavaju izvore i privatnost. Na konferenciji je usvojena Deklaracija o unapređenju bezbednosti novinarki na Zapadnom Balkanu. Pozivamo sve koji je još nisu potpisali da to učine ovde. Potpisivanje je otvoreno do 25. novembra, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Slobodno podelite link sa kolegama i partnerima.

 Izvor: NUNS/ Marija Babić  i Rade Đurić