Pretnja ostavkama u REM-u: Spor oko kandidata nacionalnih saveta ponovo otvorio pitanje zakonitosti izbora

Ostavkama su “zapretili” Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković, a problem je nastao prilikom odlučivanja o kandidatu iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Prema navodima četvoro izabranih članova Saveta, sporno je to što Skupština Srbije nije ponovila glasanje između dva legalno utvrđena kandidata koje su predložili nacionalni saveti, čime je, kako tvrde, onemogućeno zakonito okončanje izbornog postupka i ispunjenje zakonskog uslova nezavisnosti Saveta REM.

Međutim, predstavnici vlasti tvrde drugačije. Član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nebojša Bakarec izjavio je da je taj odbor utvrdio listu od dva kandidata za članove Saveta REM-a koje predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina i ukazao da bi bilo nezakonito da se kandidati koje je parlament ranije odbacio ponovo biraju.

"Skupština je od 18 kandidata izabrala osam kandidata, i po zakonu završava proceduru za izbor devetog člana, od dva nova kandidata. Bilo bi nemoguće i nezakonito da se dva odbačena kandidata ponovo biraju. Biraće se jedan kandidat od dva nova koja su predložili saveti nacionalnih manjina", objasnio je Bakarec za Tanjug.

Rodoljub Šabić je, govoreći o postupku izbora članova Saveta naveo da, kada je postalo jasno da bi u pet kategorija Skupština mogla da bira isključivo između nezavisnih kandidata, što bi obezbedilo većinu nezavisnih članova u Savetu REM, vlast posegla za postupcima koji se mogu oceniti kao teško nezakoniti, zbog čega su pojedine nevladine organizacije podnele i krivične prijave.

“Na usaglašavanju kandidata u kategoriji Saveta nacionalnih manjina pored predstavnika tri saveta, legalna učesnika u postupku, vlast je uključila još 9 predstavnika drugih saveta nacionalnih manjina koji nisu učestvovali u postupku i omogućila im da glasaju pa je tako kao kandidat utvrđen od početka favorizovani predlog saveta mađarske nacionalne manjine, Ištvan Bođoni”, kaže Šabić.

Kao drugi utvrđen je i kandidat saveta bošnjačke nacionalne manjine ali, kako Šabić kaže, on je bio autsajder.

“Unapred se znalo da će u ovoj i svakoj kategoriji u kojoj ima bar jednog predstavnika kog vlast kontroliše vladajuća većina u skupštini izglasati njega”, kaže Šabić.

Dvanaest nezavisnih kandidata je javnim saopštenjem najavilo da će se ako se glasanje ne ponovi i ne sprovede u skladu sa zakonom, uz učešće samo tri legalna, ovlašćena predlagača, povući iz procesa. Glasanje je ponovljeno, kaže Šabić, na zakonit način, kao kandidati su utvrđeni dva nezavisna, predlozi saveta bošnjačke i albanske manjine.

Međutim, on je dodao da je pri samom završetku postupka, tokom javnog slušanja kandidata pred Odborom za kulturu, neposredno uoči skupštinskog glasanja, predstavnica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač, iako zakon izričito zabranjuje Odboru da utiče na predlaganje i odlučivanje, javno pozvala partnere iz vladajuće koalicije da u okviru izbora kandidata iz reda saveta nacionalnih manjina ne glasaju ni za jednog kandidata, čime je faktički pokušano opstruisanje čitavog procesa.

“Bila je više nego očigledna namera da se ono što nije uspelo uraditi propalom pravnom lakrdijom uradi sa koordinacijom ostvari u ponovljenom postupku. Iako su ih nezavisni kandidati javno upozorili da bi to bilo opstrukcija celog procesa to su, i uradili. Pretpostavili su politikantske kalkulacije i grupne ili možda čak i lične interese opštim, izigrali zakon i poslala ružnu, uvredljivu i potcenjivačku poruku nacionalnim savetima bošnjačke i albanske manjine”, priča Šabić.

Da bi Savet REM-a bio legitiman i mogao da funkcioniše, on prvo mora da se konstituiše, što podrazumeva izbor predsednika i potpredsednika. Za izbor ove dve funkcije zakon predviđa dvotrećinsku većinu, nje trenutno nema, bez obzira na to da li će deveti član biti izabran, a ako u petak zaista dođe do ostavki, tek je tada neće biti.

Veljanovski: Ostavke nezavisnih članova REM-a otvorile bi put apsolutnoj kontroli vlasti

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, smatra da bi ostavke četvoro nezavisnih kandidata bile jako loša odluka, jer bi tako vlast bez muke mogla da upostavi kontrolu na Savetom REM-a.

“To je loša odluka, jer je iluzija očekivati da će savet biti izabran tako da bude konstruktivan i da tu bude preko polovična većina ovih koji su stvarno stručni i nezavisni od vlasti. Dok traje vlast Aleksandra Vučića i njegove koalicije to nije moguće jednostavno”, smatra Veljanovski.

Rade Veljanovski ocenjuje da je, bez obzira na to kome bi se eventualno priklonio deveti član Saveta, bilo nerealno očekivati povoljan ishod, jer bi REM u svakom slučaju ostao u lošoj poziciji.

On upozorava da bi, ukoliko četvoro članova istraje u najavljenim ostavkama, vlast u nekom trenutku mogla da obezbedi ne samo natpolovičnu ili dvotrećinsku, već i apsolutnu većinu u Savetu, što bi joj omogućilo potpunu kontrolu.

Veljanovski dodaje i da bi, u slučaju ostavki, REM bio faktički blokiran i nefunkcionalan sve dok se ponovo ne izaberu novi članovi na njihova mesta.

„Kad bi ostali unutra, taj Savet bi imao odnos snaga pet prema četiri, pa bi bilo pitanje ko bi imao prevagu – oni lojalni vlasti ili oni nezavisni. I u takvim okolnostima bilo bi teško izabrati predsednika i potpredsednika, ali bi, ipak, bilo bolje da su ostali u Savetu. Na kraju krajeva, mogli su da naprave neku vrstu kompromisa, tako da jedna strana da predsednika, a druga potpredsednika.“, kaže Veljanovski.

Mirković: Bez Saveta REM-a nema ni direktora RTS-a

Izbor članova Saveta REM-a značajan i zbog javnih medijskih servisa. Saša Mirković iz ANEM-a ističe da vlast nije uspela da primeni Zakon o elektronskim medijima.

"Četvoro nezavisnih članova REM-a kovertiralo je ostavke zbog neslaganja oko izbora kandidata iz redova nacionalnih saveta. Iako vlast pokušava da obezbedi pet svojih glasova, ključne odluke zahtevaju dvotrećinsku većinu, pa čak i eventualni izbor kandidata Bođonija ne bi rešio postojeći problem, a nezadovoljstvo nezavisnih članova može prerasti u prave ostavke", kaže Mirković.

On navodi da bi ovo moglo da ugrozi izbor za direktora RTS-a, kog bira upravni odbor, koji bi prvo trebalo da bude izabran od strane Saveta REM-a. Inače, baš juče jeUpravni odbor Radio-televizije Srbije doneo odluku o ponovnom raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora RTS-a, pošto nijedan od kandidata koji su ispunjavali uslove konkursa nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu glasova.

"U junu mesecu donet je novi Zakon o javnim medijskim servisima, taj zakon predviđa niz promena koje se tiču javnih medijskih servisa i zbog toga mora da se menjaju statuti i RTS-a i RTV-a, da bi se ti statuti prommenili, saglasnost mora da da savet REM-a, a taj savet ne postoji već više od godinu dana", objašnjava Mirković.

Mirković kaže da se nalazimo u začaranom krugu, jer izbor generalnog direktora ne može biti validan bez donošenja statuta, dok istovremeno postoje rokovi koje treba poštovati, s obzirom na to da trenutni direktor završava svoj drugi, petogodišnji mandat.

"Rešenje ćemo videti kakvo će biti. Ne bih bio iznenađen da se situacija oko izbora generalnog direktora okonča tako što ćemo dobiti vršioca dužnosti generalnog direktora. Nakon toga će se sačekati da se konstituišu stvari vezane za Savet REM-a, kako bi se dala saglasnost za statut, da bi se proces resetovao i ponovo raspisao javni poziv za generalnog direktora RTS-a", zaključuje Mirković.

Izvor: Insajder