Šta još treba da se dogodi novinarima u Srbiji da Evropska komisija reaguje?

Kada je tačno dosta? Šta tačno treba da se dogodi u Srbiji da bi se Evropska komisija zaista ozbiljno pozabavila ugroženim medijskim slobodama i napadima na novinare? Može li predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen da vidi Srbiju u Evropskoj uniji sa medijskom scenom kakvu sada imamo? 

Ovo su neka od pitanja koja bi najnapadaniji mediji u Srbiji i oni koji se medijskim slobodama bave, postavili predsednici Evropske komisije tokom njene posete Beogradu. 

Uoči ture Fon der Lajen po Zapadnom Balkanu, devet najistaknutijih međunarodnih novinarskih udruženja i organizacija, osvrćući se na drastično pogoršavanje medijskih sloboda u našem regionu, a posebno podvlačeći Srbiju – pozvali su predsednicu Evropske komisije da tokom posete pokrene pitanje bezbednosti novinara i zaštite medijskog pluralizma kod srpskih vlasti. 

Istaknuto je da je Mapping Media Freedom (MapMF) registrovao 381 alarm koji se odnosi na 617 novinara i medijskih radnika na Zapadnom Balkanu, od čega čak 222 slučaja u Srbiji. 

„Nivo nasilja nad novinarima u Srbiji jedinstven je i neuporediv sa bilo kojom državom članicom EU ili kandidatom”, podvlači se u saopštenju. 

Dodaje se da su od početka 2025. godine Reporteri bez granica zabeležili 76 slučajeva fizičkih napada, a Komitet za zaštitu novinara (CPJ) utvrđuje da „kako je vlada zaoštravala stav prema protestima, srpski novinari su sve češće prijavljivali da su bili namerno mete policije, naročito kada su izveštavali o policijskom nasilju”.

Nije poznato da li će ona na ta pitanja odgovoriti i da li će o tome biti reči na zajedničkoj konferenciji za medije Fon der Lajen i Aleksandra Vučića, ili na sastancima van očiju javnosti, ali je činjenica da do sada nismo videli nikakve rezultate u ovoj oblasti – bezbednost novinara i medijske slobode su pod sve žešćim napadima i pritiscima.

Šta još treba da se desi?

„Pitala bih Fon der Lajen kada je dosta? Šta tačno treba da se dogodi u Srbiji da bi se Evropska komisija zaista ozbiljno pozabavila pitanjem medijskih sloboda i napada na novinare? Odavno smo prešli granicu umerenih izveštaja o napretku i umerenih zabrinutosti koji se izražavaju s njihove strane. Potrebno je da se sa reči pređe na dela”, kaže Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija i pojašnjava: 

„Sve je važno. Važna je šibicarska igranka koja nam je priređena u vezi sa REM-om, koja pre svega služi da zamaže oči upravo tim partnerima iz Evropske unije. Bitna je situacija sa bezbednošću koja se potpuno otela kontroli. Brojke navedene u saopštenju jasno govore koliko je situacija strašna i koliko se taj permanentni napad na određene ljude i novinare zaoštrava i postaje sve opasniji i opasniji.” 

Pitanje za predsednicu Evropske komisije je kada misle da reaguju i na koji način, kaže Stevanović i dodaje:

„Kroz sve razgovore sa nacionalnim i lokalnim novinarima u Srbiji opšte osećanje je prepuštenost samima sebi. Medijska zajednica, ona koja se trudi da pošteno radi svoj posao, izveštava u javnom interesu, oseća se ostavljeno na vetrometini, nezaštićena ni od koga. Krajne je vreme da zbog toga bude nekakvih konsekvenci.” 

GUŠENJE MEDIJA

Svetske medijske organizacije naglašavaju da su od početka antikorupcijskih protesta više puta ukazivale na probleme i „tražile od Evropske komisije da pošalje jasan signal Beogradu o posledicama koje napadi na medije, podrška ruskoj propagandi i sistemski propusti u zaštiti novinara mogu imati po proces pristupanja Evropskoj uniji i isplatu sredstava iz EU fondova”. 

„Misija MFRR-a u Beogradu u aprilu 2025. izričito je upozorila na krizu slobode medija i izdala hitne preporuke srpskim vlastima i Evropskoj komisiji. Od tog poziva na akciju, pritisci na nezavisno izveštavanje i slobodu medija samo su se pogoršali. U junu je proces imenovanja novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ponovo sproveden netransparentno i diskriminatorno, čime su EU reforme dovedene u pitanje”, kaže se u saopštenju i nastavlja: 

„Poslednjih nedelja, mediji Junajted grupe – N1 i Nova TV – suočili su se sa ozbiljnim pretnjama njihovoj nezavisnosti, izazivajući novu zabrinutost zbog direktnog političkog mešanja u televizijsko izveštavanje o protestima. Ovi pritisci takođe sve više dovode novinare i redakcije u finansijske poteškoće, a pojedini mediji su na ivici finansijskog kolapsa.” 

„Evropski novinari su na pravi način formulisali probleme u medijskim slobodama u ovoj zemlji i stavili veliki izazov pred predsednicu Evropske komisije. Ursula fon der Lajen ne može da ignoriše novinare koji rade u zemljama Evropske unije i uveren sam da će morati nešto od ovoga da primeni i da verovatno u tim svojim razgovorima u Srbiji i istakne kao problem. Evropske federacije novinara i udruženja vrlo pažljivo monitorišu ono što se dešava u Srbiji, a posledice, ukoliko se nešto ne promeni, mogle bi biti tragične po demokratiju u ovoj zemlji”, kaže za Cenzolovku Igor Božić, programski direktor N1. 

Od početka protesta, medijska kuća je zabeležila najmanje 40 napada i pritisaka na novinare Junajted medije. 

Krajem avgusta mreža OCCRP i KRIK objavili su razgovor generalnog direktora Junajted grupe Stena Milera i generalnog direktora Telekoma Srbija Vladimira Lučića u kojem se govori o planovima za slabljenje medijskog poslovanja Junajted grupe u Srbiji i, kako je navedeno – želji predsednika Srbije da se smeni direktorka Junajted medije Aleksandra Subotić. 

Božić ocenjuje da i novinari i mediji koji rade u Srbiji imaju utisak da Evropska komisija nedovoljno pažnje posvećuje problemima sa kojima se suočavaju. Upitan na šta bi Fon der Lajen, po njegovom mišljenju, trebalo da obrati pažnju, kaže: 

„Pre svega bih želeo da Ursula fon der Lajen ne prihvata kao činjenicu izjave Aleksandra Vučića koje su do sada važile kao mantra da ne vidi nikakav problem sa slobodnom medija i du su mediji u Srbiji slobodni. Činjenica koje iznose nezavisni novinari ima mnogo više, one pokazuju pravu istinu. Ne sme da ne dozvoli da se tom istinom manipuliše u tim razgovorima. Odnosno, da ne dozvoli manipulaciju od strane vlasti u Srbiji, koja ne vidi nikakav problem u medijskoj situaciji, zato što njima odgovara medijska scena potpuno na strani vlasti i oni ništa tu ne bi menjali. Planiraju i da je pogoršaju, što vidimo iz ovih najnovijih turbulencija koje se dešavaju u Junajted grupi.” 

Fon der Lajen bih pitao: „Da li Srbiju može da vidi u Evropskoj uniji sa ovakvom medijskom scenom kakvu sada imamo?” 

Opasne optužbe za terorizam 

Mreža Media Freedom Rapid Response (MFRR) zabeležila je 315 fizičkih, verbalnih i drugih napada na novinare, medije i novinarska udruženja od 1. novembra 2024. godine, odnosno od početka studentskih protesta.

„Ove napade podstiču česte neosnovane optužbe protiv medija koje, između ostalih, iznosi i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo u septembru 2025. Fondacija Slavko Ćuruvija registrovala je 141 slučaj verbalnih napada na novinare i medije od strane visokih državnih funkcionera i članova skupštinske većine”, naveli su svetski novinari u saopštenju uoči posete Fon der Lajen. 

Kada je Fondacija prvi put 2021. godine pobrojala napade visokih državnih zvaničnika na nezavisne medije, tokom četiri meseca koja su posmatrali zabeležili su – 67 takvih napada. 

„Tada je to bila ogromna brojka za nas i za sve druge. Evo, nekoliko godina kasnije, na mesečnom nivou imamo više nego dvostruko u odnosu na tadašnja četiri meseca. Pratili smo tri tabloida koja najčešće krše Kodeks novinara Srbije i 10 naloga na društvenim mrežama zvaničnika. Napada je svakako bilo mnogo više”, kaže Ivana Stevanović, izvršna direktorka SĆF.

Dodaje da su narativi napada na nezavisne kritičke medije dugo bili isti – strani plaćenici, izdajnici, tajkunski mediji, a sada se novinari i mediji okrivljuju za najteža krivična dela: 

„Za rušenje ustavnog državnog poretka, za terorizam, za komandovanje protestantima na ulicama… To je ogroman skok i više zadrške. U citatima za septembar su takve reči da smo se pitali da li uopšte da stavljamo u njuzleter. Ipak, smatrali smo da je važno da se zna šta narodni poslanici pričaju o tim televizijama”, pojašnjava Ivana Stevanović i dodatno podvlači: 

„Optužbe za terorizam i za najteža krivična dela ukazuju na opasnu tendenciju. U ovoj godini imamo najmanje tri puta da predsednik države direktno preti tužiocima i sudijama zbog toga što kritički novinari nisu procesuirani.”

Drastično pogoršanje 

„Neuspeh da se efikasno suprotstavi vlastima u Srbiji postavlja zabrinjavajući presedan za druge zemlje kandidate, posebno one u regionu. Mediji i njihova publika moraju znati da će proces proširenja EU suštinski doprineti stvaranju bezbednog okruženja za novinare i garantovati pravo javnosti na verodostojne informacije na Zapadnom Balkanu, sa Srbijom kao najočitijim primerom. Sloboda medija ostaje ključni uslov za izgradnju zdravih demokratija i promociju evropskih vrednosti u regionu”, navedeno je u saopštenju.

Potpisane organizacije „zato pozivaju predsednicu Fon der Lajen da uputi jasne zahteve vlastima u vezi sa zaštitom slobode medija i bezbednosti novinara, posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću”. 

„Instrumenti koji su na raspolaganju Komisiji, uključujući i obustavu EU fondova, treba da budu primenjeni kako bi se poslala jasna poruka o posvećenosti Evropske unije nezavisnom novinarstvu i slobodi medija u regionu“, zaključuje se u saopštenju koje su potpisali: Slobodna štampa bez granica (Free Press Unlimited), Evropska federacija novinara, Evropski centar za slobodu štampe i medija, Opservatorija Balkan – Kavkaz – Transevropa (Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa), Reporteri bez granica, Član 19 Evropa (ARTICLE 19 Europe), Indeks cenzure, Međunarodni institut za štampu i Komitet za zaštitu novinara.

Piše: Jelena L. Petković

Izvor: Cenzolovka